"Похвала лудости"
Живим у еколошкој држави од своје треће године а и даље нисам свјесна тога. Не због чињенице што не схватам значење тог појма већ зато што не препознајем његове карактеристике у својој животној околини. Велика медијска прашина се подигла око цијеле ситуације у мом родном граду. Такав је тренд у последње вријеме, разни снимци и одлагања „ствари“ добију на публицитету и на крају... пуф-распрше се у дим, који само обични грађани и грађанке морају да удишу. „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“. Код нас је питање: чије нечовјештво? Власти, грађана или и једних и других? Заборавите на тренутак на све оно што сте могли чути у медијима ових мјесеци. Одрасла сам у Беранама и као и сваки добар лаик могу вам рећи више од квази-експерата којих има више, на сву жалост, од разумних људи. Проблем одлагања отпада у нашој општини није јуче настао-како покушава да се медијски представи, већ датира од кад знам за себе. Деведесетих година се ријешавао, б