Misli mladosti

“Pa, kako se ono kaže, moraš nešto da radiš. I onda radiš bilo šta. To ti je mudrost robova.” Erih Marija Remark Sre ćan 1.maj, međunarodni praznik rada-kako sado-mazohistički zvuči ova krilatica po pitanju ostvarivanja radničkih prava u Crnoj Gori. I svake godine smo prisiljeni da slušamo toliko hvalospjeva u državi u kojoj dobar dio građana i građanki radno sposobnih se redovno javlja na Biro rada umjesto da se jave na posao.              Danas smo usmjereni da stvari posmatramo tako da nam je više bitan kvantitet nego kvalitet. Kvantitet novca koji nemamo nego kvalitet onoga što možemo kupiti novcem koji imamo a kojeg je svakim danom sve manje. Mi smo razbijena banda koju vode ljudi sposobni samo za pretvaranje prividnog kvaliteta u prividni kvantitet-svoje ofucane politike u broj osvojenih glasova na izborima.             Cijena potrošačke korpe. Prosječna plata. Osmočasovno radno vrijeme. Godišnji odmori. Sve su ovo luksuzni pojmovi za one koji ne rade u posrnulom dr

То што живим на најстаријем континенту не сматрам нарочитом предношћу, јер када помислим да су сви већи свјетски сукоби овдје почињали, пожелим да нестанем негдје у прашуми другог континента. Овдје код нас је све превише отворено, зна се ко подгријева и зачињава супу, а и коме се даје покварена, а сви дјелују задовољно и лажу једни друге. Они који представљају државе креирају слику обичних људи у другим државама о њиховим становницима, и то често зна да завара. Можда је највећи разлог зашто волим окупљања европске омладине тај што ми је тај вид дружења једини начин да видим нешто друго и упознам људе који нису заражени вирусима који владају у нашој малој клиници. Новца за путовања немам, јер живим у држави гдје се сваког мјесеца плете мрежа звана „преживљавање“ и онда упознам неког ко није случај са моје клинике и схватим да има сличности између држава и друштава. Доста, не бисте повјеровали колико, док са потпуним странцима не проведете седам дана у непознатом граду у страној зем