Ментално здравље

Водила сам борбу са проблемима менталног здравља прије четири године, што је узроковано мобингом и стресом на послу.

Као особа са стеченим инвалидитетом, у једном тренутку у мом животу сам прошла кроз дугу психолошку терапију која је била дио моје рехабилитације, након што сам преживјела два јака излива крви на мозак. То искуство ме је учинило јако способном да се одупире многим предстојећим лошим искуствима, као што су рад за лошег послодавца и нека здравствена питања која су узрокована овим проблемом. Када сам прихватила тај посао, зарада није била задовољавајућа, али сам се стварно радовала новом радном искуству и надала се да ће се побољшати финансијска ситуацијa те организације, што ми је обећано током првог интервјуа. И, што је најважније, имала сам осјећај да сам у безбједном окружењу, јер је то организација која заступа особе са инвалидитетом, на челу са њима.

После кратког временског периода ситуација се погоршала. Мојој надређеној, која је такође особа са инвалидитетом, није се допала чињеница да поштујем своје радно вријеме и завршавам са својим послом када дође крај радном времену. Надала се да ћемо сви ми бити посвећени нашем раду, као и да ћемо радити прековремено, без обзира што зарада није повећавана. Сваке недеље имали бисмо веома дуге састанке менаџмент тима када је указивала на наше грешке и хвалила себе. Притисак се погоршао како је пролазила прва половина године мог запослења. Као резултат тог константног стреса, добила сам мигрену и хормонски дисбаланс.

Причала сам о својим све већим проблемима својим пријатељима и блиским колегиницама, али они ми нису могли дати никакав савјет или помоћ, јер су сви били у истим или сличним ситуацијама. Моја породица је била подршка, али нисам хтјела да напустим свој посао и бити терет за њих. Моја пријатељица, правница, рекла је да не могу побољшати ситуацију са условима зараде, јер сам се у почетку сложила са условима запошљавања.

Преокрет је била ситуација када ме је моја бивша послодавка питала за проценат мог инвалидитета - зашто је он "само 50%", ако нисам у стању да урадим све послове на вријеме. Рекла сам да је то резултат мојих дијагноза и да је рад са 50% физичких компетенција већ тежак као такав и да би ти проценти били већи само ако бих имала дијагнозу неке менталне болести. "Да ли си сигурна да немаш неку менталну болест?" рекла је претенциозно. И, постајући свесна да је разлог свих мојих менталних проблема у том периоду био мој посао и надређена, одговорила сам: Наравно да сам сигурна да немам никакве дијагнозе менталних болести. Пролазила сам кроз дугу психолошку терапију само да бих била сигурна да ћу моћи живјети и радити без психо-социјалних проблема.

Убрзо након тога, напустила сам тај посао. Неколико дана након тога, мигрена је нестала, као да је никад нисам имала. Хормонски дисбаланс је и даље присутан, као поклон од мог претходног посла.

Драго ми је да је ментално здравље тема о којој се све више разговара у мојој земљи и у Европи. Такође ми је драго што могу подијелити своју причу и надам се да ће помоћи другима који су у сличној ситуацији да изађу на крај са тим. Немојте бити роб туђе сујете   - дајте своје напоре да промјените било који дио вашег живота који вам се једноставно не допада, јер сте ви најважнији за свој лични раст и добробит.




Comments

Popular posts from this blog

Лице љубави

Decenija ljubavi