Вољети

21.вијек. Измишљају се нови празници и комерцијализују односи међу људима који сачињавају свакодневицу само да би се продао који парфем више или хигијенски сет који кошта 4.99. Уааа, маркетиншки трикови, знам да је ово арена за вјечно гладне пара , али правите од једне тако битне чињенице у животима индивидуа једну општу медијско маркетиншку пијацу гдје покушавате да увалите своје .99 евра аранжмане.

А заљубљеност, а нарочито та фамозна љубав, јесте сама по себи луксузан аранжман и без тих ваших додатака, иако успијевате да изазовете хистеријуу мањег дијела популације. Заљубљеност је за почетнике, безазленија је а и лијепа за видјети и осјетити. Горка кад је једнострана, несхваћена или исмијавана и презрена. Блесава и симпатична. Неки кажу да се осјећају као да су међу облацима, осјећај је диван (по законима физике то се рачуна у слободан пад, зар не?) нарочито кад сте у средњој школи па се негдје и рачуна да то треба тако да буде. И може да прерасте у љубав.

А љубав зна да буде свакаква...Као стање цветања емоција и наде а касније и вјере да смо наишли на неког вриједног пажње (имам довољно година да немам више илузија о оној идеалнотипској кованици „прави“), коме бисмо могли да повјеримо све страхове, тајне и снове, таква каквом је прихватимо и схватимо, љубав зна да буде срећа, казна или средина –велики зајеб. Па шта дође  у пакету. Неки су то видјели фаталистички-„Љубав је тешка, кад је љубав“. Знам за неке дивне, велике љубави, једноставне и чисте. А знам и за оне које су „...тешке као болест...“ Свака је тако различита, а тако слична, баш као болест и зависно од дужине бивања под њеним утицајем, „пацијентима“ је потребна емотивна рехабилитација. Симптоми су слични: патња, непроспаване ноћи и јутарњи излед „а ла подочњаци“, синдроми типа „зашто не шаље поруку“, „кад ће назвати“ (мада је и заљубљеност оптерећена овим синдромима али код љубави су компликованији) итсл... Такве љубави су компликоване и болне, али исто тако велике и вриједне сваке сузе једино уколико извуку оно најбоље из индивидуе у сваком смислу. Уколико не, једно од двоје није је вриједно и треба подићи сидро и наставити даље. У том случају ће се рачунати као велика грешка, а ако се остане-то је казна...

И на крају крајева-треба вољети, ма шта свако од нас под тим сматрао и како то називао. Осим кад се под тим подразумијева ова .99 центи дисциплина. Будите креативни! То нам и те како треба. ;)