Vizije

Brzo i sigurno odlaze moji bezbrižni studentski dani. Ubrzo će ih zamijeniti strah i nove nesanice zbog neizvjesnosti koje donosi sjutra u kojem ja treba da postanem neko u profesionalnom smislu.

            Ne bojim se sjutrašnjice. Mnogi mi pričaju da su ranije poslovi čekali ljude, da si samo trebao da se pojaviš. To nije bio slučaj sa mojim roditeljima tako da ne očekujem spektakl u mom slučaju, posebno u ovom burnom vremenu. Neki mi kažu da uzmem stranačku knjižicu neke od mnogobrojnih stranki naše političke lepeze i postanem aktivan član. Kažu : Imaš talenta za to. A ja kažem: Ja imam talenta samo za istinu. Mene bi već drugog dana izbacili sa političke pozornice.

            Zaista, pitam se da li su barem slične misli mojima imali mnogobrojni političari u svojoj mladosti? Dok nisu postali pokvarene gramofonske ploče bez imalo srama i prodali svoja uvjerenja i ubjeđenja velikom magu koji se zove : novac?  da li je bilo bar imalo zdravorazumskog razmišljanja prije nego su postali veliki tvorci istine i nade u vremenu bez istih? Da li će iko od njih pročitati ovaj tekst i prisjetiti se svoje „nevinosti“?

            Tužno je koliko nas svi oni truju. Truju do te mjere da nismo sposobni da primjetimo to isto. Nisu samo oni krivi. U dobroj mjeri smo im sami mi to dopustili. Našu veliku permisivnost povezujem sa našim istorijskim tlačenjem. Mali si, nedovoljno moćan, neuticajan, nemaš toliko prirodnih bogatstava kojima raspolažeš, nisi jedinstven u stavu sa sunarodnicima i zatu ću te danas, u 21. Vijeku demokratije i ljudskih prava tlačiti najfinijim načinom: tlačiću te uz pomoć tvojih ljudi i baš me briga- jer si ti ropska duša. To ćeš i ostati- to je misao naših tlačitelja- ma k mi mislili da su- a jesu.

            I da vjerujem u pravo? Dajte, vi koji budete ovo čitali- okrenite se malo oko sebe.ljepota kršenja zakona je svuda oko nas i svi je vidimo i ne reagujemo. Ako i reagujemo- bivamo iznevjereni time što čuvari zakona isti ne poštuju. I onda kažemo: biće bolje jednog dana. Kad će taj dan doći- ne znate ni sami ali vjera i nada su tako divne neracionalne droge koje vam pomažu da preživite dan i da sjutrašnji nastavite s nekim osmjehom.

            Šta za to vrijeme rade naši likovi iz pozorišne predstave koja se zove: Crnogorska političkja scena? Oni donose nove zakone koji po obrascu budu prepisani iz zakonodavstava neke države koja je u mnogo boljem položaju od nas u svakom pogedu. I u kojoj se isti poštuje i nije mrtvo slovo na papiru. A kod nas zakon umre prije nego što oživi.

            Mrzim što ću ovo reći ali zaista često poželim da sam rođena u... Zimbabveu ili Nikaragvi, sa istom pameti jer bih tamo znala da nema apsolutno nikakve šanse da se stanje poboljša. Ovdje, ponekad me uljuljkuju priče „državnih baba“ da ćee biti bolje i da samo što nisu stigle neke investicije itsl. Neki kažu da znaju da te priče traju više od 20 godina. Ja pripadam mladom naraštaju koji poslednjih des set godina misli na to.

            I pošto ću vjerovatno biti negativno iskritikovana ako se ovaj članak pojavi među ostalim tekstovima, moram reći sledeće: Ljudi moji, ja sam nezavisam subjekt koji razmišlja zdravorazumski i nije politički opredjeljen zato što smatra da nema da bude za koga opredljeljen. Ništa lično ali ne vidim perspektivu u tome što neki dobijaju platu na račun toga što nama prodaju stare i loše fore i fazone. Grrrrrr...

            Ali... The show must go on... kakav bio- show se uvijek nastavlja. Jedni profitiraju, drugi se pate- a vi razmislite koji od tih ćete biti i borite se za bolju poziciju. Možda i uspijete.