Sjećanja na teške dane ti mogu osvijetliti put- djelovi dnevnika

Ponedeljak, 2.9.2002.

Dragi dnevniče,

Danas je počela školska godina i sve druge stvari od  danas postaju nevažne. Važna je samo škola. Malo sam oklijevala da ti pišem jer znam kakvo je njuškalo moj brat. Prvi put sam iscijepala par stranica, iz straha, ali sad neću. Dajana se zaljubila u Aleksandra, a po njenoj priči i Mia. A jeste pomalo sladak. Moram ti reći, Martin mi je tako sladak. Moram da saznam da li je još uvijek zaljubljen u mene. Anđeo ima neku užasnu frizuru, a priča se da moj mentor ide u vojsku. Šta ću ja bez njega!!!

Volim te! Tvoja Maki

Nedelja, 1.12.2002.

Dragi dnevniče,

Prvi decembar! Još mjesec dana pa Nova godina. Ah, jedva čekam. Ali za tih mjesec dana imaću milijardu pismenih i kontrolnih zadataka. U srijedu pismeni zadatak iz fizike. Malo sam uplašena, jer će to biti pravi test prije takmičenja. Trenutno kod nas sjede jedna baka iz komšiluka i majka. Ja se ponekad baš pitam zašto nikad ne spominjem rođake i porodicu? Vjerovatno zato što ne želim ili nemam razloga. Pišem o drugovima ili onima koje ne volim. Ali nema veze.

Ljubav,

Deine M

Ponedeljak, 13.1.2003.

Dragi,

Noćas smo bili na koncertu organizovanom za doček Pravoslavne Nove godine. Nastupao je jedan bend i dvije pjevačice. I zgodni gitarista. Presladak! Neki dečko mi je čitave večeri visio iznad glave a onda sam srela Gila. Taj ludak me je pitao da izađemo na piće, a ja sam rekla da čekam nekog, samo nisam sigurna koga! :D

Marijeta

Petak, 11.4.2003.

Dragi dnevniče,

Kao prvo- izvinjavam se što se nisam javljala. Kao drugo- tako sam mrtva. Sjutra je takmičenje iz fizike, a imam takvu tremu. Uradila sam dosta zadataka i osjećam da znam (pa i to je nešto) ali ova trema će me sahraniti. Mislim da neću spavati noćas!

Tvoja fizičarka

Subota, 12.7.2003.

Ispričaću ti zašto se ne javljam. Za početak, na takmičenju sam uzela 17. mjesto i posle toga otišla na ekskurziju. Na ekskurziji sam se razboljela. Pukao mi je kapilar i dobila sam izliv krvi na mozak. Iz bolnice u Baru prebačena sam u Podgoricu, a odatle u Beograd. Tamo sam se oporavljala mjesec dana. Nakon što sam se vratila kući odobrili su dalji tretman u Švajcarskoj koji se zove embolizacija. Sada se oporavljam ali su mi desna ruka i noga očajne pa zato ružno pišem. Ali OK. Baj baj.

Tvoja M

Ponedeljak, 28.7.2003.

Dragi dnevniče,

Sinoć sam imala napad plača. Nešto je puklo u meni i ne znam, stvarno mi je bilo loše. Tako...tako sam depresivna. Sve je drugačije, ja sam drugačija... i svi oko mene. A meni sve to jako smeta. Njihov odnos. I škola, jako se bojim, ali nadam se, biće dobro. Eto, kažem ti, sve je nekako ...drugačije.

Tvoja M

Četvrtak,  18.9.2003.

Dragi dnevniče,

Danas mi je rođendan. Ne slavim ga, jer nije vrijeme za to. Nije vrijeme nizašta. Tako ti je to. Ja sam tako loše. Trudim se da budem ista kao i prije, ali ne ide. Škola je užasna. Sve je drugačije i glupo. Društvo, profesori, ma sve. Ja se osjećam glupo i usamljeno. Ali, to je već odavno. Ne mogu ti opisati šta me sve nervira, ali spisak je poduži. Nisam ovo više ja. To je neko drugi. I nedostaje mi ona stara ja! Evo, plačem. Patetično i smiješno, zar ne? Mislim da je Bog trebao da me uzme. Nisam ja za ovo. Nisam.

 Niko

Nedelja, 15.2.2004.

Dragi dnevniče,

Nisam imala prilike da ti se javim prije. Ustvari, ovo ne pišem ja već moj brat Vlado (ja, ja, ja). Prije tri mjeseca sam imala još jedan moždani udar i bila u bolnici u Podgorici oko mjesec dana. Onda sam došla kući i bila tu mjesec dana. Nakon toga sam otišla za Švajcarsku, gdje mi je urađena još jedna operacija. Sve se završilo dobro i sada idem na fizikalnu terapiju. Šta da ti kažem, osjećam se super, kao neka cool girl. Malo me muče desna ruka i noga, ali će to 100%proći brzo, sigurna sam u to. Takođe vidim duplo, to se zove diplopija... sledećeg mjeseca ću ići u banju da nastavim sa rehabilitacijom. Nadam se najboljem.

Ljubav od mene