Апсурдистан- друштво из анкете

Већ годинама не користим фиксни телефон и јављам се само кад никог нема у кући, као што је јуче био случај.

Младић ме љубазно пита да ли желим да испуним анкету чини ми се ЦЕМИ-ја (једна од бројних скраћеница које нам скраћују живот) и уз бројна изврдавања пристајем, јер сам и сама радила анкете, а радићу их и у будућности и знам да је број одрађених анкета битан. Али одлучујем да све то зачиним сарказмом и црним хумором. Ђе ћеш боље?

Електро-привреда-истражују задовољство потрошача њиховим услугама. Јој, љепоте. Одговарам на класика досадна питања уз неке вицкасте коментаре као онај позајмљени од бившег колеге: кад нам наплаћују губитке на мрежи, исто је као да нам конобар донесе кафу коју је успут просуо и тражи нам десет центи јер је ОН просуо кафу. Чујем смјех дечка са друге стране, који се на моју упадицу надовезује причом да је један човјек који ради у ЕПЦГ (скраћеница која утиче на здравље срца) прокоментарисао да су губици на мрежи исто као да оштетиш неки апарат бијеле технике при транспорту и наплатиш купцу штету. Ах, здрав разум! Нажалост, најчешће спава кад је потребан.

Просјек оцјена које сам им дала: један или два, ријетко три. То зато што никад не знам кад ће нестати струје и што нисмо добили расвјету јер нису сви у улици у истој партији. Понекад сам поносна када се по мраку враћам из шетње, јер нисмо сви на продају. Свиђа ми се тај пркос, док ми страх од пса који може да искочи из мрака леди срце. Не дај се, Инес!

И, за крај, као шлаг на торти, рутинска демографска питања и оно најглупље на крају: шта сте по националности? Опционо, наравно. Кажем, пиши тамо, Индијанка. Чујем сладак смјех и то је здрава реакција на добру шалу. Али ја се не шалим. Пиши: Инијанка и тачка. Шта ког ђавола питају за моју националну припадност ако плаћам рачуне? Мислила сам да крвопије то занима само за вријеме избора. Ах, па ускоро ће избори... Младић се правда да не зна, да он не прави анкете. Па да, он је само „извођач радова“. А ови други су елитни одред. Тужно, али истинито.

Заиста немам ништа против анкета, зато што знам ко их најчешће ради- они који немају другу опцију. Али бих вољела кад би мало више одговарале истини о реалности у којој живимо. Кад бисмо имали просјечне плате као што кажу, раст овога и онога. Али овако остајемо друштво из анкета. Још када бисмо могли да живимо на листу папира. Штета!